Човечанство често више зна о другим планетама него о сопственој планети (видео)

Геолог Драган Миловановић Кене изјавио је да његова књига “Од великог праска до стене”, на којој је радио 12 година, а која тежи четири килограма, представља збир знања свих геолога на планети и својеврсну синтезу онога што наука до сада зна о универзуму и Земљи.

“Свака књига има аутора, али она је заправо резултат огромног заједничког знања. Ми уносимо оно што сматрамо најтачнијом и најпотребнијом информацијом”, рекао је Миловановић у разговору за Тан‌југ.

Објашњавајући назив књиге, Миловановић је истакао да геологија почиње питањем које сваки човек постави гледајући у небо: како су настале звезде и како смо ми настали.

“Велики прасак јесте тема више за астрономе, али је део наших предавања и једно од питања које обликује нашу спознају света”, додао је.

Говорећи о истраживању унутрашњости Земље, Миловановић је оценио да “човечанство често више зна о другим планетама него о сопственој планети, јер су пројекти који немају економску корист ретко подржани”.

Према његовим речима, иако су научна питања суштинска, увек се води рачуна о економској добити.

“Добит даје сигурност, смисао постојања, жељу и инспирацију да колегама око себе иницирамо и отворимо нова питања како би се се та слагалица сумирала и била комплетна у вези универзума, наше планете и нас самих”, рекао је геолог.

На питање да ли земљотреси, вулкани и цунамији представљају опомену за човечанство, Миловановић је одговорио да су они доказ да је планета жива.

“Сваки земљотрес помера тло, ствара планине или депресије, вулкан избацује материјал из унутрашњости, а плоче враћају део тога назад. Када престану земљотреси, престаће и живот. Земља ће постати равна, попут Срема, без планина, без океана. То више неће бити планетарни живот који ми познајемо”, казао је Миловановић.

Додао је да ће људи у будућности морати да мењају места боравка и да траже нова станишта на сателитима или у контакту са ванземаљским облицима живота.

Говорећи о климатским променама, Миловановић је истакао да је човек допринео поремећајима, али да је суштина у томе што о унутрашњости Земље још увек знамо веома мало.

“Сада имамо сателите, па се свака информација о земљотресу шири за неколико минута, због чега изгледа да их има више. Али и статистика показује да се планета узнемирила. Још не можемо прецизно да предвидимо земљотрес или ерупцију, и то је туга за сваког геолога”, рекао је.

Он је нагласио да камен и стене нису мртве творевине, “већ део живог циклуса”.

“Камен је постојао пре нас. Водица и камен изнедрили су живот. Погледајте црне димове на Пацифику, тамо, без кисеоника, поред вреле лаве, буја живот”, навео је Миловановић.

На питања о експедицијама о Србији и свету, навео је да је Пештер “чудо од простора” које мења поглед на живот, док за Источну и Западну Србију везује посебне приче, од легенди до шљивовице и шумадијских јабука.

“Био сам у руском делу Хималаја и видео како људи на 4.500 метара трагају за дијамантима. Увече свирају гитару, певају, и тај камен постаје део њихове животне приче. Та међусобна веза даје људима смисао”, рекао је.

Упитан да прокоментарише свој рад са студентима, јер важи за цењеног професора због начина на који преноси знање и објашњава појаве, Миловановић је оценио да је “младост неопходно разумети”.

“Деца невероватно много знају, имају осећај и логику. На њима је будућност, и моја жеља је да схвате да је вештачка интелигенција за сада испод нас и да је суштина у међусобној подели знања и емоција”, навео је.

Миловановић се присетио да му је након једног предавања о вулканима у Коларцу, пришла жена и замолила да исто исприча њеној деци.

“Шест месеци сам обилазио обданишта и школе и изненадио се колико деца знају. Учитељица у једној београдској школи рекла им је да су вулкани опасни, а једна девојчица се јавила и поновила исто. Тако сам успоставио контакт и два часа смо разговарали о вулканима. Деца имају невероватан осећај и знање, и ја сам ту много научио. На крају су ме замолили да напишем књигу за њих”, рекао је.

Из тог искуства, како је навео, настала је сликовница “Глистон путује у земљу”, коју деца могу преузети са његовог званичног сајта.

“То је прича о Црву и Глисти, најбољим пријатељима. Један има опрему да путује кроз земљу, други мобилни телефон да комуницирају”, објаснио је Миловановић и додао да постоји вероватноћа да ће се та сликовница превести и на јапански језик.

На питање о надимку Кене, објаснио је да је он настао у детињству, када су га због физичке сличности прозвали Кенеди.

“Становао сам на Звездари, играо у Хајдуку и онда је неко од људи рекао: 'Види овог личи на (Џона) Кенедија', и тако је кренуло, наставило у средњој школи, али је на крају остало Кене”, објаснио је.

Додао је и да га је наставница у средњој школи звала “зврк”, што је остало до данас.

Као своју животну жељу Миловановић истиче одлазак на Хаваје, Јелоустоун и Колорадо.

“Мислим да сам реинкарнација из лаве. Желим да доживим та места, да их снимим и поделим ту емоцију са људима, посебно младима. То је смисао и мене и вас, постојимо док можемо нешто да поделимо”, закључио је геолог.